PRVI DALEKOVOD
U SRBIJI SNAŽAN zamah leskovačke tekstilne industrije zahtevao je struju, što je bio povod za izgradnju hidroelektrane, ali i prvog dalekovoda u Srbiji od Vučja do Leskovca u dužini od oko 17 kilometara. Tako je Leskovac postao treći grad u Srbiji posle Beograda (termoelektrana na Dorćolu) i Užica (hidroelekrana na Đetinji) koji je dobio struju. I za ta dva elektroenergetska objekta bio je zaslužan pionir elektrifikacije u Srbiji - Đorđe Stanojević.
- STARIJI radnici su mi pričali da, dok sam bio dete, nisu mogli da me sklone sa postrojenja. Tako su i moja deca ovde porasla kao što raste i petoro mojih unuka. Naviknuti su na buku i snagu reke Vučjanke koja godišnje proizvede oko pet miliona kilovat-sati električne energije - započinje svoju priču Ratko Cvetković iz Vučja.
Njegov sin Saša je sada šef postrojenja, a ovde su radili i njegov otac Vladimir i deda Vukadin. Njihov ukupan radni staž je 30 godina duži od radnog veka hidroelektrane koju su svi doživljavali kao svoj drugi dom.
- Dok sam bio šef elektrane, od radnika sam tražio da se prema njoj odnose kao prema svojoj imovini i da rade onoliko koliko bi radili kod svoje kuće. Sam sam se tako ponašao punih 36 godina - kaže Ratko koji će za šest meseci otići u zasluženu penziju.
Odgovornost osmorice radnika hidroelektrane je velika. Otklanjaju manje kvarove i sami prave potrošni materijal koji se teško nabavlja.
- Ovde sam odlučuješ, a od tvojih odluka sve zavisi. Posao nije lak, ali će mi ipak, mnogo nedostajati. Uteha je to što sam imao sreću da radim ono što volim i što živim u blizini, pa ću moći da dođem kad god se zaželim - kaže Ratko.
Hidroelekrana zahvata deo vodnog toka reke Vučjanke, tako što se sistemom rešetki voda sprovodi u kanal, a nakon prolaska kroz elektranu se vraća u matični tok. Karakteristična je i po tome što nije prestajala sa radom od izgradnje i što još koristi originalne osnovne delove nabavljene od tada čuvene kompanije „Simens i Halske“. Mnoge elektrane koje su iz ovog doba, čak i mlađe, rađene su po tehničkim karakteristikama koje su u međuvremenu prevaziđene, pa su prepravljane. Vučjanka je išla ispred svog vremena, a njene performanse su postale standard koji važi i danas.
- Pre osam godina najveća asocijacija stručnjaka u ovoj oblasti svrstala je HE u Vučju među objekte, pronalaske i dostignuća od opšteg značaja za razvoj svetske elektrotehnike. Bila je tada 63. u svetu, a 14. u Evropi sa takvim priznanjem - ponosno ističe Nebojša Stanković, portparol leskovačke „Elektrodistribucije“, autor monografije o vučjanskoj HE.
Mnogo je anegdota iz perioda njene izgradnje kada su se naši preci borili sa ćudima prirode. U međuvremenu, ona kao da je srasla sa kanjonom reke Vučjanke i postala njegov neizostavan deo. O tome se brinulo i prilikom dogradnje objekta 1931. kada je postavljen još jedan generator koji i danas proizvodi struju. Za razvoj turističkih potencijala potrebno je da se uredi pristupna saobraćajnica, objekti za prijem putnika namernika i ponuda koja bi ih ovde zadržala. Ipak, naš domaćin, Ratko Cvetković, pokazuje knjigu utisaka sa petnaestak svetskih jezika. Ne postoji nijedan strani zvaničnik koji je došao u Leskovac, a da mu se domaćini nisu pohvalili hidroelektranom u Vučju starom više od veka.
- Zadivljen krajolikom i elektranom, naš glumac Nenad Jezdić nam je prilikom posete rekao da se kaje što je posle srednje elektrotehničke škole otišao na glumu - smeje se naš ljubazni domaćin.
Dovodni kanal uklesan u stenu
PRIMENILI TESLINA DELA
HIDROELEKTRANA u Vučju je na inicijativu grupe leskovačkih industrijalaca, počela sa radom 1903. godine na dan oslobođenja Leskovca od Turaka. Bio je to, posle Užica drugi takav objekat u Srbiji. Izgradnju kompleksa, predvodio je Đorđe Stanojević, profesor na Velikoj školi u Beogradu. On je bio jedan od retkih ljudi u Srbiji koji su u potpunosti shvatali značaj Teslinih dela. Dovodni kanal, dužine 986 metara, širok je i dubok oko jednog metra, a na pojedinim mestima je uklesan u stene planine Kukavica, čiji je najviši vrh na 1.441 metru nadmorske visine. Visinska razlika od akumulacije do postrojenja je 139 metara, a dužina dovodne cevi čiji je profil oko pola metra je 235 metara.
Četiri generacije Cvetkovića raslo uz turbine | Srbija | Novosti.rs
U SRBIJI SNAŽAN zamah leskovačke tekstilne industrije zahtevao je struju, što je bio povod za izgradnju hidroelektrane, ali i prvog dalekovoda u Srbiji od Vučja do Leskovca u dužini od oko 17 kilometara. Tako je Leskovac postao treći grad u Srbiji posle Beograda (termoelektrana na Dorćolu) i Užica (hidroelekrana na Đetinji) koji je dobio struju. I za ta dva elektroenergetska objekta bio je zaslužan pionir elektrifikacije u Srbiji - Đorđe Stanojević.
- STARIJI radnici su mi pričali da, dok sam bio dete, nisu mogli da me sklone sa postrojenja. Tako su i moja deca ovde porasla kao što raste i petoro mojih unuka. Naviknuti su na buku i snagu reke Vučjanke koja godišnje proizvede oko pet miliona kilovat-sati električne energije - započinje svoju priču Ratko Cvetković iz Vučja.
Njegov sin Saša je sada šef postrojenja, a ovde su radili i njegov otac Vladimir i deda Vukadin. Njihov ukupan radni staž je 30 godina duži od radnog veka hidroelektrane koju su svi doživljavali kao svoj drugi dom.
- Dok sam bio šef elektrane, od radnika sam tražio da se prema njoj odnose kao prema svojoj imovini i da rade onoliko koliko bi radili kod svoje kuće. Sam sam se tako ponašao punih 36 godina - kaže Ratko koji će za šest meseci otići u zasluženu penziju.
Odgovornost osmorice radnika hidroelektrane je velika. Otklanjaju manje kvarove i sami prave potrošni materijal koji se teško nabavlja.
- Ovde sam odlučuješ, a od tvojih odluka sve zavisi. Posao nije lak, ali će mi ipak, mnogo nedostajati. Uteha je to što sam imao sreću da radim ono što volim i što živim u blizini, pa ću moći da dođem kad god se zaželim - kaže Ratko.
Hidroelekrana zahvata deo vodnog toka reke Vučjanke, tako što se sistemom rešetki voda sprovodi u kanal, a nakon prolaska kroz elektranu se vraća u matični tok. Karakteristična je i po tome što nije prestajala sa radom od izgradnje i što još koristi originalne osnovne delove nabavljene od tada čuvene kompanije „Simens i Halske“. Mnoge elektrane koje su iz ovog doba, čak i mlađe, rađene su po tehničkim karakteristikama koje su u međuvremenu prevaziđene, pa su prepravljane. Vučjanka je išla ispred svog vremena, a njene performanse su postale standard koji važi i danas.
- Pre osam godina najveća asocijacija stručnjaka u ovoj oblasti svrstala je HE u Vučju među objekte, pronalaske i dostignuća od opšteg značaja za razvoj svetske elektrotehnike. Bila je tada 63. u svetu, a 14. u Evropi sa takvim priznanjem - ponosno ističe Nebojša Stanković, portparol leskovačke „Elektrodistribucije“, autor monografije o vučjanskoj HE.
Mnogo je anegdota iz perioda njene izgradnje kada su se naši preci borili sa ćudima prirode. U međuvremenu, ona kao da je srasla sa kanjonom reke Vučjanke i postala njegov neizostavan deo. O tome se brinulo i prilikom dogradnje objekta 1931. kada je postavljen još jedan generator koji i danas proizvodi struju. Za razvoj turističkih potencijala potrebno je da se uredi pristupna saobraćajnica, objekti za prijem putnika namernika i ponuda koja bi ih ovde zadržala. Ipak, naš domaćin, Ratko Cvetković, pokazuje knjigu utisaka sa petnaestak svetskih jezika. Ne postoji nijedan strani zvaničnik koji je došao u Leskovac, a da mu se domaćini nisu pohvalili hidroelektranom u Vučju starom više od veka.
- Zadivljen krajolikom i elektranom, naš glumac Nenad Jezdić nam je prilikom posete rekao da se kaje što je posle srednje elektrotehničke škole otišao na glumu - smeje se naš ljubazni domaćin.
PRIMENILI TESLINA DELA
HIDROELEKTRANA u Vučju je na inicijativu grupe leskovačkih industrijalaca, počela sa radom 1903. godine na dan oslobođenja Leskovca od Turaka. Bio je to, posle Užica drugi takav objekat u Srbiji. Izgradnju kompleksa, predvodio je Đorđe Stanojević, profesor na Velikoj školi u Beogradu. On je bio jedan od retkih ljudi u Srbiji koji su u potpunosti shvatali značaj Teslinih dela. Dovodni kanal, dužine 986 metara, širok je i dubok oko jednog metra, a na pojedinim mestima je uklesan u stene planine Kukavica, čiji je najviši vrh na 1.441 metru nadmorske visine. Visinska razlika od akumulacije do postrojenja je 139 metara, a dužina dovodne cevi čiji je profil oko pola metra je 235 metara.
Četiri generacije Cvetkovića raslo uz turbine | Srbija | Novosti.rs