Архипелаг БЕЛА ТУКАДРУЗ: ЛеЗ 0011237

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0011237. Прикажи све постове

четвртак, 18. мај 2017.

ZANOVET - Džam Stojanke

Пријавите се на: Постови (Atom)

Азбучник

Српски писци - од памтивека до данас. Са ове станице Заветина, у изградњи, можете кренути у лавиринт српске књижевности, српских писаца. На Мрежи нема довољно квалитетних презентација српских писаца, живих или упокојених. Вероватно ће их временом бити више? Заветине ће на њих упућивати, као и на друге електронске изворе, а понекад, у недостатку икаквих презентација, и на поједине чланке о српским писцима... Уколико знате за неку добру презентацију, или есеј о неком српском писцу вредан пажње, пишите нам на адресу ЗАВЕТИНА

ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

БЕЛА ТУКАДРУЗ алиас МИРОСЛАВ ЛУКИЋ - ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА (заштићена локација!) (Ушће са наносима плавог злата.) - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Честитке и коментари

„Драги Мирославе Лукићу,

Хоћу само да изразим своју радост и неку врсту ганутости, када сам прочитала у „Билтену ЗАВЕТИНА“ да сте ви добитник највише награде „Српске духовне академије“ – књижевне награде „Раваничанин 1“ – награде за животгно дело; мило ми беше око срца и унесе ми наду и веру у светлију будућност да још постоје они који имају уши да чују и очи да виде, те препознаше да сте ви тај духовни Светионик.

Од срца Вам честитам и желим да још дуго у здрављу и миру поживите и стварате.

Заувек Ваш пријатељ , Соња“ (4. јуна 2015)

Сличних, не баш овако од срца написаних честитки, стигло је до данас неких тридесетак на моју адресу из Сомбора, Апатина, Ниша, Прокупља, Врања, Крагујевца, Прибоја, Пријепоља, Књажевца, Пожаревца, из Швајцарске, Немачке, Француске, Канаде (Торонта). То није била ствар куртоазије: они који су ми писали, и пре него што сам примио награду, као да су се обрадовали више од мене. Међу пријатељима, који су ми се јавили тим поводом, није било ни једног добитника ове награде, осим песника Мирослава Тодоровића. А највише су се, више од мене обрадовали тој награди, понављам – песници, јер то је, како сам на додели овог признања схватио, награда коју додељују песници песницима. - ЛеЗ 0008810

ВЛАШКА ГОЗБА

Галерија Старопланински дивљи коњи

СЕЛИМ СЕ

Манастирски Манускрипт

Translate

Претражи овај Архипелаг

четвртак, 18. мај 2017.

ZANOVET - Džam Stojanke

Популарни постови

Народна библиотека

МС

УКС

SKD

Образац за контакт са уредником и сарадницима

Оснивач ЕДИЦИЈЕ ЗАВЕТИНЕ

СПЕКТАР