Лежати у топлом песку после купања - то на својеврстан начин вреди филозофије.
И лацарони који вечито леже у песку, зашто не би били одлична филозофска школа?
Тако пише Розанов.
Србија нема Музеј своје књижевности. Могао би да се оформи један, макар виртуелни, док се не изгради онај на јави. У коме би било довољно места - и за оне славне, и за оне заборављене.
Питајте библиотекаре на каквим су мукама - кад треба да дају што више информација о српским писцима - ученицима, или студентима.
На овој полазној станици у свет српских писаца од памтивека до данас биће што више линкова, отворених путева према ономе што постоји на Мрежи о српским писцима.
Нема коментара:
Постави коментар