Чије је политичко чедо - Ципрас?

...

Уз неспоран политички узлет Алексиса Ципраса готово обавезно се спомиње име Ангеле Меркел – у политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње

Алексис Ципрас је преко ноћи постао политичка звезда готово планетарних размера. Стигао ниоткуда.
Није потомак моћних политичких династија, Папандреуа и Караманлиса, које деценијама нису напуштале, другима препуштале, грчки трон. Није син богатих „Оназиса”.
Јуноша који је, на пречац, из политичке колевке ускочио у понорну арену високе политике. Незнанац који је, намах, постао препознатљив лик, за чијом биографијом не треба трагати – ено, га у ударним вестима најмоћнијих електронских медија, на првим страницама новина, на насловницима најутицајнијих недељника.
За једне омамљујући мит, симбол на заставама понижених губитника који се буде и усправљају као гневни бунтовници. За друге (претећи) баук који кружи Европом, њихова ноћна мора.
Политички Давид који креће на политичке Голијате. Или, прецизније – на Голијата. Уз Ципрасово име, његов (неспорно) метеорски политички успех, у немачким медијима се, готово обавезно, спомиње име Ангеле Меркел – он је канцеларкино нежељено (политичко) чедо.
У политичку орбиту лансирала га је побуна против њеног диктата беспоговорне и ригорозне штедње, с фаталним последицама. Отпор њеној (пре)моћи и немачкој, готово империјалној, доминацији на Старом континенту.
Један од оних парадокса какви су могући само у политици: Ципрас се попео на трон, добрим делом (ако не и превасходно) управо захваљујући немачкој канцеларки која је чинила, и учинила, све што је било у њеној моћи да га у томе спречи.
Ускочила је, индиректно, у изборну арену бацајући на грчки сто јаку карту како би помогла њеном идеолошком (конзервативном) сабрату, сада већ бившем премијеру Самарасу – запретила је грчким бирачима да ће, изаберу ли Ципраса, остати без (насушне) финансијске помоћи. Можда и места у европородици.
Уцена се вратила као бумеранг. Грци се, видело се то у ноћи Сиризиног (заправо Ципрасовог) великог изборног тријумфа, нису преплашили – „нишанећи” у Меркелову, на предизборним скуповима, зарадио је највише аплауза и, потом, гласова.
Сада се најмоћнија жена света (не само по „Форбсу”) хвата за главу. Њена (пре)моћ почиње, готово драматично уочљиво, да се круни и растаче. Више не владамо ситуацијом, пожалио се новинарима „Шпигла” један (неименовани) немачки званичник.
Неприкосновена „мути”, како је почесто, у мешавини милоште и благе ироније, ословљавају њени земљаци, осећа да јој ствари, у доскора, чинило се, слепо послушној европској фамилији, измичу контроли.
...
         = извор: видети више: Политика

___________
  из најновијих коментара

Branko Nikolić | 07/02/2015 20:11

Nije Ciprasa stvorila Angela Merkel, već višedecenijska neodgovorna ekonomska politika svih dosadašnjih grčkih vlada. Osnovno pravilo koga se drže skoro svi političari, a naročito ovi sa juga Evrope, je: SAMO NAIVNI VERUJU U PREDIZBORNA OBEĆANJA! Ali, ono što je najvažnije, Evropa može bez Grčke, ali Grčka ne može bez para, bez novih kredita! Mislim da će se EU, u slučaju da dođe do većih problema sa Grčkom, jednostavno podeliti na LIGU ŠAMPIONA (petnaestak zemalja severne i srednje Evrope) i LIGU EVROPE (ostatak EU), a Zapadni Balkan će još dugo da igra u kvalifikacijama, pa će mu se dodati i plej of i plej aut ako treba. Uostalom, EU je i nastala kao ekonomska zajednica i već šezdeset godina se bori da bude treći stub svetske ekonomije, pored američkog i dalekoistočnog. Sa svojim hoću-neću i Velika Britanija ide Merkelovoj na živce, pa će mlađani Aleksis morati uskoro da bira: ili će se povinovati onima koji drže kasu ili će biti oduvan kao dosadni komarac koji neugodno bocka.

goran Stanojevic | 07/02/2015 20:27

Složio bih se sa čitaocem g.Andrićem, uz svo poštovanje prema autoru....ovakav tekst u stvari govori o nama, i o našem doživljaju sebe samih. Da smo mali potlačeni narod koji "veliki" jednako tlače. Ta histerija o novom Grčkom premijeru je u stvari naš glas protiv te snage koja nas "tlači" pa su vidjeni novinari i tabloidi jedva sačekali da slavodobitno likuju nad propasti svetskih institucija i nemačke premijerke. Kao i većina nas samih, pa samim tim i naših političara, želimo da čujemo samo ono što nam prija i da izvlačimo samo zaključke koji nama odgovaraju. Ali realan život nije takav, i drugi narodi, i mnogo veći od nad trpe neke kompromise, to je realan život, stalno moraš da radiš a ne da kukaš nad svojom sudbinom i kako su nam krivi svi. Mislite da je jednom Amerikancu, Rusu ili jednom Austrijancu sve potaman ? Grešite, svako ima svoju muku. Grčka ima (tuđeg) novca za život do marta,a posle ? Da, taj novac su pojeli korumpirani političari i tajkuni, poznato vam je od negde ?

Џејми Шеј | 09/02/2015 02:49

Ezra Paund: "Reci da fabrike ne mogu da rade zbog nedostatka novaca, isto je kao i tvrditi da nije moguce izgraditi put zbog nedostatka kilometara".

Vladimir Mladenović | 09/02/2015 13:27

Kako je autor postavio tekst ispada da je za EU najbolje da izbace Nemačku iz članstva pa da "procvetaju". Da li je moguće da iko veruje da će Amerika, Francuska, Italija i ostale velike evropske zemlje zarad Grčke reskirati dobre odnose sa Nemačkom?

Neće to tako ići. Ne može se zaduživati u inostranstvu i istovremeno povećavati plate u zemlji. To jednostavno nema nikakvu ekonomsku logiku. Podići, kao što hoće to da uradi Siriza, plate sa 580 evra na 750 u proseku kroz manje od dve godine uz ekonomske pokazatelje koje trenutno ima grčka privreda je, jednostavno rečeno, samoubistvo. Videće se to već za neki mesec kada ponestane para da se isplaćuje i ovo što se dosada primalo.