Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

понедељак, 04. октобар 2010.

PSSSST SEKSAJU SE BUBE I MIŠEVI!

BEOGRAD - Tišina dok se bubamara seksa!


Ako primetite ove bubice, riđe mrave ili poljske miševe u ljubavnom zanosu, zaobiđite ih na prstima jer je njihovo uznemiravanje tokom parenja kažnjivo!



Naime, ovo je još jedna od „uvrnutih“ stavki Zakona o zaštiti prirode o kojima je ove nedelje pisao Kurir, a na osnovu kojih je, pored ubijanja, zabranjeno korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti strogo zaštićene vrste životinja.



Naravno, ovo ne bi bilo čudno da su u pitanju samo dabrovi, orlovi, vukovi, medvedi, međutim kako se od aprila u zaštićene divlje vrste životinja ubrajaju bubamare, poljski miševi, zelene žabe, balegari (kotrljani), stvar je postala komična.


недеља, 18. јул 2010.

Песничка плејада

2008. године Душан Стојковић, књижевни критичар, и један од чланова жирија за доделу књижевне награде Повеља "Карађорђе", објавио је књигу под истоименим насловом, својеврсну антологију  поезије добитника споменуте награде (Радослав Војводић, Никола Цинцар Поповски, Матија Бећковић и Срба Игњатовић, Томислав Мијовић и Зоран Костић, и Радомир Андрић). Књига је објављена у Библиотеци Којекуде, као прва, на 349 стр.; форм.: 21 цм. у 500 примерака. Редослед песника, тј. поезије изабраних песника у овој књизи је азбучни. Уз избор поезије из богатих и разнородних опуса ових аутора, дат је критичко-антологичарски осврт Стојковића, као и најнужнији био-библиографски подаци. Стицајем разнораних околности наша периодика и дневна штампа ову књигу, и лепо осмишљену и лепо одштампану, игнорисала је или можда превидела? Или је није узела у обзир и приказала најширем књижевном аудиторијуму у Србији, можда и зато што је реч о недовољно афирмисаном новом и алтернативном издавачу из Младеновца, Шумадијским метафорама? У сваком случају, тај превид, игнорантски став, или ко зна шта, Заветине су ових дана "исправиле", публикујући нешто скраћено интернет-издање ове књиге на следећој интернет адреси:    ПЕСНИЧКА ПЛЕЈАДА  http://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada . 

На једном од реномираних и већих сајтова Заветине, Библиотека ЗАВЕТИНЕ 2, публиковано је на креативно дизајнираним посебним страницама избор из Стојковићеве књиге, зборника или натологије, ПЕСНИЧКА ПЛЕЈАДА. И тако је ова књига, са извесним неизбежним закашњењем, постала доступна планетарно...Па и преводиоцима српске поезије широм света. Целовиту верзију ове књиге заинтересовани преводиоци могу добити од Веб издавача, Заветина, уз сагласност уредника и састављача ове књиге.

Матија БЕЋКОВИЋ 


НАЈБОЉЕ ЈЕ ПУЦАТИ У ГЛАВУ  






Најбоље је пуцати у главу.
Неки пуцају у груди.
Ја мислим да је најбоље у главу.
Ако погодите у ногу, морате опет у главу.
Зато је најбоље одмах у главу.
Није добро у руку. То је најгоре.
Најбоље је право у главу.
Ја пуцам увек у главу.
Добро је и у срце, кад се погоди.
Глава је већа од срца. То је сигурније.
Зато ја свима искрено саветујем – у главу.
Лично сам имао највише успеха кад сам пуцао у
 главу.
Највеће похвале добијају се ако се погоди директно у
 главу.
Догоди се да некога погодите у руку или у
груди, а он вас моли да му пуцате у главу.
Зато је најбоље одмах у главу.
То је мој савет.

Видети више: на страницама ове добро осмишљене виртуелне библиотеке ЗАВЕТИНА, које су успеле да опстану у оскудним и лошим временима по поезију захваљујући пре свега упорности њихових оснивача.  

·                                 Универзална библиотека  
·                                 Библиографије и Дела српских писаца   
·                                 Одабране критике о појединим српским писцима


·                                
Залазак сунца, Шљивица (средина јула 2010). Фотограф Заветина

понедељак, 24. мај 2010.

Титоизам и хрватска културна политика / Мило Ломпар

Гроб Михаиловог малог брата Д. Снимак Ивана Шишмана.

Мило Ломпар

Титоизам и хрватска културна политика

1.

Када нам се учини да све око нас -  на један дубоко узнемиравајући начин - потпуно пориче сваку вредност памћења, као и саму човекову потребу да се осврне и распозна у једном кретању које нимало не мари  да на и мах заустави моменат живота, уклањајући и могућност у којој би човек, ирационално и несврховито, могао казати: стани-и-трај, ипак је добро да се окренемо прошлости и да сагледамо какве су биле прилике у временима која су далеко од нас: а по нечему битно јако су нам блиска .....

  Видети више у часопису Летопис Матице Српске, март 2010 : http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_485_3.pdf

уторак, 11. мај 2010.

Pesnička nagrada Rade Drainac pesniku Aleksandru Lukiću

Skladište porodične biblioteke Zviških Lukića u Mišljenovcu, snimak Iv. Lukića

PROKUPLJE, 11 maja 2010. (Beta) - Pesnička nagrada "Rade Drainac" ove godine je pripala Aleksandru Lukiću iz Požarevca, za zbirku pesama "Ne spominji đavola" u izdanju Književne opštine Vršac Žiri je odluku o ovogodišnjem laureatu doneo jednoglasno, a priznanje će Lukiću biti svečano uručeno 19. maja u Prokuplju, na manifestaciji "Drainčevi književni susreti"....
Izvor: Beta
11. maj 2010. 13:25:40

уторак, 27. април 2010.

Утицајна културна иницијатива београдских ЗАВЕТИНА

Поглед из Велике магазе, тј. Библиотеке Лукића на запад. Фотографија Иван Лукића, 24. 04 2010, Мишљеновац.

У оквиру специјалних издања „Шумадијских метафора“, библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“ у Младеновцу је објавила 2003. године две књиге Моме Димића: Изабране песме и Одлазак у Неменикуће, Изабрани путописи. Обе је приредио приређивач Великог паликуће – Душан Стојковић. Велики паликућа окупља све песме Моме Димића објављене у периодици после појављивања последње Читуља (Сингидунум, Београд, 2001). Велики паликућа, тј. дигитално издање ове посмртне збирке песама постављена је однедавно на велики сајт ЗАВЕТИНА ЗАОСТАВШТИНА, који је почео да објављује рукописне заоставштине српских песника , за сада Р. Продановића и М. Димића. Овај напор ЗАВЕТИНА је, заиста, несебичан и вредан сваке похвале! Видети више: http://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/




У Библиотеци Којекуде. као књигу 2, Шумадијске метафоре, Библиотека града Београда, Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић“, Младеновац објавиле су књигу Ристе Василевског  Време, гласови (Изабране песме) (2009).Књигу је приредио Душан Стојковић. уредник. Ристо Василевски (1943), песник, преводилац, антологичар и есејист, објавио је следеће збирке: Шапутања (1968), Временија (1970; на македонском 1973), Толкување на патот (1973), Давање облика (1981), Листање времена (1984), Болна кућа (1984), Житието на Коле Ф. (1984), Моринки (1986), Отићи у Преспу (избор; 1986), Страд и здрач (избор, 1991), Плодоред (1991), Пофалби на пеколот (1993), Играње главом (1997), Огледала (1998), Игри и пофалби (избор, 2000), Lauda iadului (на румунском, 2000), Летопис хиљадудеветстопоследње (2000), Тканица зла (2001), Храм. Сепак, храм ( 2002), Bicerica, iata hramul, fan (на румунском; 2003; 2004), Храм, ипак храм (2003; друго издање –2003; треће, допуњено – 2004; четврто, допуњено – 2004; пето, допуњено – 2005), Храм и пак храм (на бугарском, 2004); Фреска од речи (избор, 2005), Ископине (2006), Сушт (2007), Фреска от думи (избор, на бугарском, 2007), Чувар на полето (избор, 2008), Човек jе храм (на бугарском, 2009), Hram, iara, hram (на румунском, 2009). Заступљен је у стотинак антологија и избора македонског, српског, југословенског и светског песништва. Члан је Македонске академије наука и уметности и Академије словенских књижевности и уметности (Варна, Бугарска). Добитник великог броја награда, наших и међународних. Између осталих и „Браћа Миладиновци“, „Милан Ракић“, „Србољуб Митић“, „Печат кнеза Лазара“, „Карађорђе“, „Балкан и Европа“ (Букурешт, 2004), Велика међународна награда „Летеће перо“ (Варна, 2008), „Балканика за поезију“ (Браила, 2008).

       Агилни издавач из Младеновца објавио је стотинак наслова, које српска и београдска штампа, углавном прећуткује? У чему је ствар?

понедељак, 26. април 2010.

Галерија ЗАВЕТИНА

Пек руши обалу у Белилу. Фотографија Ивана Лукића. 24. 4. 2010.

Ових дана је покренут нови сајт Заветина, уз подршку GOOOGLA на коме ће бити публиковане уметничке фотографије о једном од скривених  лица североисточне Србије, обраслих маховином. За сада уметничке фотографије Ивана Лукића (1986...) о селу Мишљеновцу на обалама Пека (Звижд).
Нови сајт се налази на следећој интернет адреси https://sites.google.com/site/zavetinegalerija/


Деда Михаило Лукић, 24. 04 2010, у Мишљеновцу, у Великој магази


Гробље у Мишљеновцу, детаљ. Поточић. 15 04 2020-

Двориште у Мишљеновцу у коме сам одрастао. 24. 04 2010 (И. Лукић)

понедељак, 19. април 2010.

Дигитализован штампани број Треће Србије, 4-7-2003.

Заветине су, не тако давно, најавиле дигитализацију своје часописне продукције. Део дигитализоване часописне продукције Заветина доступан је* на  сајту http://sites.google.com/site/inicijativalukic/ 
Управо је публикован један од вишеброја Треће Србије из 2003. године, који доноси занимљиве прилоге о Балкану, безданој уметности, књижевном идеалу и наличју, размишљања о Данилу Кишу, афоризме Лућијана Благе и превдене текстове Мигуела Де Унамуна, проблематизовање превредновања на еврпској и светској књижевној сцени. Обиман додатак о једном од наших паризлија М. Аничићу, са богатим ликовним прилозима, као и читав низ других прилога...Као и писма покојног Илије Мољковића, графичке прилоге Р. Пантића Звишког и занимљив есеј о српском народном сигмализму М. Мркића. Споменути часопис је штампан својевремено у симболичном броју примерака, а сада је доступан  у дигитализованој верзији по умереној цени....


   --------
   * Дигитализован двоброј овог часописа, може се поручити, по умереној цени, директно од издавача, Уредника Заветина, путем мобилног телефона преко Пост нета, + 381 65 3006 950, или преко Мобилне Књижаре Писаца





Аничићева честитка

четвртак, 01. април 2010.

Нови текстови на тему Друкчије Србије / Б. Тукадруз

ЗАВЕТИНЕ су покренуле нови, електронски књижевни часопис У СМЕРУ  ВРТЛОГА, који ових дана доноси серију текстова о тзв. "другој", "трећој", "четвртој" и ко зна којој Србији.

...Све што пише у Википедијиној краткој енциклопедијској одредници тачно је на први поглед. А на други и дубљи? - Једна група писаца и интелектуалаца окупљала се око тзв.  «друге Србије» . «Друга Србија»  је дефинисана поједностављено као  сушта супротност Милошевићевој Србији....


Видети даље, више: http://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/student-of-the-month

четвртак, 25. март 2010.

Пут према Друкчијој Србији. Одабрана места / Бела Тукадруз

Одабрана места


Свима су пуна уста прогреса, напретка, демократије, а да ли се и где Србија враћа самој себи? Зашто у СКЗ важе једни аршини за једне писце, а други за друге? Погледајте све наше познате и најпознатије писце, који су познати и заборављени баш по ономе клишеу који им је дао неки ужурбани и умишљени, амибициозни новинар тиражног дневника. Да би се стекло име у књижевности у тзв. другој и трећој Србији није више неопходно писати добре књиге.Довољно је да сте написали књигу о којој ће писати на сав глас вечерња и жута штампа, на којој ће славни писац моћи да спава! Колико је славе у Србији на тај начин, без сумње неправедно, стечено?

Али Србија мора да одговори на толика друга питања. Па и на питање праведности, макар и правда не била потпуна, јер изгледа да је таква немогућа. Оног тренутка када је Србија поставила историју на престо уместо Бога, кренула је према нечему варварском и несвом. И она је још увек на том путу.

Таква Србија онемогућује саму себе, ону бољу, друкчију.

Не припадам никаквом историјском духу, пре свега зато што сам уметник. Припадам онима који би да измене Србију, свет. Не поричем то право и другима, па и тзв. «историјском духу». Подсетићу вас на Камијеву мисао, која ми је одувек била блиска, да уметник «по некој обавези своје природе, познаје сопствене границе, док их историјски дух не познаје. Зато је крај овог другог тиранија, док је страст оног првог слобода. Сви они који се данас боре за слободу, боре се у крајњој линији за лепоту». То је Ками написао и објавио 1948. године.

Зар то није актуелно и поучно и данас?

Представници Друкчије Србије могу да се позову на ове Камијеве речи, као и на могућност избора, почев од Одисеја: «Одисеј може да бира од Калипсе између бесмртности и земље домовине. Изабрао је домовину и смрт са њом».

Друкчија Србија позива на признање незнања, одбацивање фанатизма, поновно читање и разумевање, граница света и људи, вољених лица и лепоте, где ће моћи да се придружи синтези и старим Грцима....

Бавећи се нумизматиком / Бела Тукадруз

Слава је змија. Нека ме никад не додирне њен ујед.
Лежати у топлом песку после купања - то на својеврстан начин вреди филозофије.
И лацарони који вечито леже у песку, зашто не би били одлична филозофска школа?

Тако пише Розанов.
Србија нема Музеј своје књижевности. Могао би да се оформи један, макар виртуелни, док се не изгради онај на јави. У коме би било довољно места - и за оне славне, и за оне заборављене.
Питајте библиотекаре на каквим су мукама - кад треба да дају што више информација о српским писцима - ученицима, или студентима.
На овој полазној станици у свет српских писаца од памтивека до данас биће што више линкова, отворених путева према ономе што постоји на Мрежи о српским писцима.

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови