ВЛАШКА ГОЗБА

ВЛАШКА ГОЗБА
Корице веома ретких првих издања Дела Б. Т.

Translate

Претражи овај Архипелаг

петак, 21. децембар 2012.

ЗИВЛАКОВЕ КЊИГЕ НА ПОЉСКОМ И БУГАРСКОМ



Znak prepoznavanja

У ВАРШАВСКОЈ ИЗДАВАЧКОЈ КУЋИ АГАВА, НА ОКО 180 СТРАНА, ПОД НАСЛОВОМ  Сабијање времена ИЗАШЛA ЈЕ КЊИГА ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА ЈОВАНА ЗИВЛАКА НА ПОЉСКОМ, У ПРЕВОДУ ПЕСНИКА И ИЗДАВАЧА ГЖЕГОЖА ЛАТУШИЊСКОГ, ИНАЧЕ ПРЕВОДИОЦА ЦРЊАНСКОГ, ВАСКА ПОПЕ И СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА.

ПОГОВОР ЗИВЛАКОВИМ ПЕСМАМА ПОТПИСУЈЕ ПРЕВОДИЛАЦ
КОЈИ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ КАЖЕ: ЈОВАН ЗИВЛАК ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈИЗРАЗИТИЈИХ СТВАРАЛАЧКИХ ФИГУРА У ВОЈВОДИНИ, ПЕСНИК ВЕЛИКЕ ОСЕТЉИВОСТИ И ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ ДИНАМИКЕ, ЕСЕЈИСТ, КРИТИЧАР И ИЗДАВАЧ, ОРГАНИЗАТОР КЊИЖЕВНОГ ЖИВОТА, ОСНИВАЧ И ГЛАВНИ УРЕДНИК КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА „ЗЛАТНА ГРЕДА", ИНИЦИЈАТОР И ДИРЕКТОР МЕЂУНАРОДНОГ КЊИЖЕВНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЗНАТОГ У ЕВРОПИ, И НЕ САМО У ЕВРОПИ, КОЈИ ПОВЕЗУЈЕ СТВАРАЛАЧКУ СРЕДИНУ ВОЈВОДИНЕ И СРБИЈЕ СА СВЕТОМ И СВЕТ СА СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ.

ЈЕЗИЧКА СТВАРНОСТ ЗА ЗИВЛАКОВУ ПОЕЗИЈУ ЈЕ ИСТОВРЕМЕНО ШАНСА, КАО И ОГРАНИЧЕЊЕ.
ШАНСА, КАДА УГРАЂУЈЕ У СЕБЕ ЦЕЛО БОГАТСТВО ЉУДСКИХ ИСКУСТАВА, СТЕЧЕНИХ КРОЗ ВЕКОВЕ, ОД ВРЕМЕНА ПРВОБИТНИХ ВАРВАРА, ПРЕКО РАЗВИЈАЊА АНТИЧКИХ И СРЕДЊОВЕКОВНИХ КУЛТУРА, ДО ВАРВАРА ВЕЛИКИХ НЕХУМАНИХ СИСТЕМА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ УГЉА И ЧЕЛИКА, КОМУНИЗМА И ФАШИЗМА, КОЈИ СУ САКУПИЛИ СВЕ ЖРТВЕ У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ И УНЕЛИ У ЈЕЗИК МОНСТРУОЗНУ СПОСОБНОСТ НОВИХ СТРАШНИХ ИЗРАЗА, ПОЈМОВА, СПОЈЕВА ДО ТАДА НЕПОЗНАТИХ ЉУДИМА, НЕЗНАНИХ, ЗНАЧИ НЕЗАМИСЛИВИХ.

НА ПОДЛОЗИ УПРАВО ТАКВИХ ИСКУСТАВА КОЈА СУ КОДИРАНА У ЈЕЗИКУ, НАСТАЛА ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ ВЕЛИКА, ПОТРЕСНА ПОЕМА ЈОВАНА ЗИВЛАКА, Они су ушли у наш дом, ЗАСНОВАНА НА КРАГУЈЕВАЧКОМ МАСАКРУ, КОЈИ СУ ИЗВРШИЛИ НЕМЦИ У ОКТОБРУ 1941. ГОДИНЕ.


ЗИВЛАК СТВАРА ДРАМАТИЧАН МОЗАИК ОД БРУТАЛНОГ НАСИЉА КОЈИМ ЈЕ ОБУХВАЋЕНО НЕ САМО ЉУДСКО ДРУШТВО, СВАКИ ПОЈЕДИНАЦ, ЊЕГОВО ПРАВО НА ЖИВОТ, НЕГО И ЊЕГОВА ПРИРОДНА РОДБИНСКА ВЕЗА, ЉУБАВ И БРИГА; ЊЕГОВО ДОСТОЈАНСТВО ЈЕ ТАКОЂЕ УГРОЖЕНО. ЗНАЧИ, ОН НАСТОЈИ ДА ПРЕДОЧИ ЧИТАОЦИМА НАСИЉЕ КОЈЕ ЈЕ ИЗВРШЕНО НАД ЦЕЛОМ КУЛТУРОМ, У ЧИЈЕМ КОНТЕКСТУ СЕ ОДВИЈАО
ДО ТАДА ЖИВОТ ТИХ ЉУДИ, ЊИХОВ ЈЕЗИК, ПОЈМОВИ КОЈИ СУ ПОСТОЈАЛИ У ТОМ ЈЕЗИКУ, КОЈИ СУ ДАВАЛИ СМИСАО ЖИВОТУ И СМРТИ, РЕГУЛИСАЛИ МЕЂУЉУДСКЕ ОДНОСЕ, ДОЗВОЉАВАЛИ ИМ ДА ПОСТОЈЕ У ДРУШТВУ И У ПОРОДИЦИ.

ЗА НАСЛОВНУ СТРАНУ ИЗДАВАЧ ЈЕ ИЗАБРАО СЛИКУ МОМЕ АНТОНОВИЋА.

У ИЗДАЊУ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ИСКУСТВО ИЗ СОФИЈЕ НА ВИШЕ ОД 60 СТРАНА ИЗАШЛА ЈЕ ЗИВЛАКОВА КЊИГА ПОЕЗИЈЕ ПОД НАСЛОВОМ Силазак  У ПРЕВОДУ БУГАРСКЕ ПЕСНИКИЊЕ ЛЕВЕНЕ ФИЛЧЕВЕ. ПРЕДГОВОР ЈЕ ПОТПИСЛА КРИТИЧАРКА И ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА
БЛАГОВЕСТА КАСАБОВА. РЕЦЕНЗЕНТ ИЗДАЊА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ БУГАРСКИХ ПЕСНИКА ЉУБОМИР ЛЕВЧЕВ.

ЉУБОМИР ЛЕВЧЕВ КАЖЕ ДА ЈЕ ЈОВАН ЗИВЛАК БИТНА ПОЈАВА ЕВРОПСКЕ ПОЕЗИЈЕ. БЛАГОВЕСТА КАСАБОВА ПИШЕ ДА ЈЕ
НА ПРВИ ПОГЛЕД ЗИВЛАКОВА ПОЕЗИЈА ПРИХВАТЉИВА И РАЗУМЉИВА САМО ПОСЕБНОЈ ВРСТИ ЧИТАЛАЦА. МЕЂУТИМ, ЊЕНА СЛОЖЕНОСТ, ЊЕН НЕСТАНДАРНИ ПОГЛЕД УПРАВО ОМОГУЋУЈУ ДА ПОСТАВЉА КАРДИНАЛНА ПИТАЊА О НАШЕМ СВЕТУ. 

ИНАЧЕ, ОВО ЈЕ ЧЕТРНАЕСТА ПЕСНИЧКА КЊИГА ЈОВАНА ЗИВЛАКА ОБЈАВЉЕНА НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА. ПЕСНИЧКЕ КЊИГЕ ЈОВАНА ЗИВЛАКА ДО САДА СУ ОБЈАВЉЕНЕ НА ФРАНЦУСКОМ, НЕМАЧКОМ, ИТАЛИЈАНСКОМ, ПОЉСКОМ, СЛОВАЧКОМ, МАЂАРСКОМ, МАКЕДОНСКОМ, РУМУНСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ.

ТАКОЂЕ, У ИСТО ВРЕМЕ КАДА СЕ ПОЈАВЉУЈУ ГОРЕПОМЕНУТЕ КЊИГЕ, ЗИВЛАКОВЕ ПЕСМЕ СУ ОБЈАВЉЕНЕ НА ФРАНЦУСКОМ У ЧАСОПИСУ Транскрит У ПРЕВОДУ ХАРИТЕ ВИБРАНД; НА НЕМАЧКОМ У  БЕРЛИНСКОМ ЧАСОПИСУ ПАРК У ПРЕВОДУ ХЕЛМУТА ВАЈНБЕРГЕРА, У РУМУНИЈИ У АРАДСКОМ ЧАСОПИСУ АРКА У ПРЕВОДУ СЛАВОМИРА ГВОЗДЕНОВИЋА И НА МАЂАРСКОМ У  ПРЕВОДИЛАЧКОЈ АНТОЛОГИЈИ ПЕСНИКА ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОТА ФЕЊЕШИЈА КОЈА ЈЕ ИЗАШЛА У ВЕСПРЕМУ.
(Извор: УКС)

уторак, 13. новембар 2012.

Одломак из писма, препорука / Мирослав Тодоровић

(вести из Ниша)
Једна од опустелих кућа, планина Радан јесен 2012 , село Иванје (фотодокументација "Заветина")



Здраво освануо драги Имењаче, борим се са неким вирусом, сређујем белешке, преписку и случај је хтео да издвојим и Анђелкову коју ти прослеђујем од 27.10. У гужви је и на муци са свим  оним што носи сеоба.Иначе мејл је исти...


Данас идем са Стојаном у Сврљиг, састанак редакције и договор како даље, како оп(с)тати. Пошаљи неки прозни одЛОМак.
У четвртак треба да се сретнем са Бошњаком. Крајем новембра (Сајам књига у Ниш) биће промоција сва три броја Унуса...Предложих да се позову "мојиаутори...
....

лове нема-низашта. Стара прича. ( О томе и мој текстић "Златна рибица").

Наша прича, па ми цео живот у њој проведосмо!! И опет ће све да таљига, кламшеи биће "не липши магарче"....а ми ћемовећ јесмо на неки начин бити жртве порока писања.
Не знам одакле ти снага, воља,  да издајеш ове билтене. У сваком случају Честитам. Узгред спремај  збирку за УНУС  ( и пренеси ..... поздраве, чекамо његов рукопис) у првом броју за 2013. ће ићи моја критика "Ширење светлости" а ићи ће и"хаику" поезија "Шум лахор."... И мислим да закључујеш да ја за Унус као Уредник пре-поручујем своје ауторе, да не утичем, а и нисам заинтересован за неке теме, потову космолошке...а и да сам заинтересован која вајда од тога, важно је да Унус излази. Препостављам да  се преко спонзора неки укључују. ... Тако је и са БДЕЊЕМ.Под старе дане су ме укључили, када је све отишло у хелаћ, али како је у мом животу све каснило мене више ништа не изненађује.
Уз ово "писмо" ево на увид и материјала за текст овде у нишким новинама. О Србиној књизи која је дуго
чекала, али...појавила се.
Твој,
срдачно
Мирослав из Трешњевице

______________________ 


*



*

*


недеља, 16. септембар 2012.

БУНАР ,БЕЗДАН ПЛАЧ И БОГ / Бела Тукадруз





                                      Јон Милош : ОВИДИЈЕ НА ЛЕДЕНОМ БРЕГУ,
                       Београд, Апостроф [ Библиотека Мала кутија , књ.5 ], 1995, 111  стр.
 
   "Чинило ми се да човек увек пише за некога, а кад уметнички пише , да пише за већи број људи.Докле год нам је стало до некога , дотле нашом несрећом можемо да управљамо ; још увек може да нам послужи" (Пол Валери , Песничко искуство, Просвета , Београд, 1980, Варијације . Белешке...Вечна тишина...  стр. 66)
   А Јон Милош? Ко је то?
     Остао сам дете
     Говорим отворено свима
     На три језика
     Може се видети ко сам
     У свему дрхтим од самоће
  У Југославији нисам био Југословен
    У Шведској нисам Швеђанин
    У Румунији сам странац
        (Ј. Милош, На три језика, стр.72)
    Ова Милошева песма, најбољи је његов аутопортрет. И она може бити неки одговор , на постављено питање - за почетак.
      Милошева књига Изабраних песама, у преводу Адама Пуслојића, појавила се у Београду са насловом, који подвлачи "трауматско" искуство песника -изгнаника. Јон Милош је -како запажа Пуслојић - "истргнут из духа целине или барем из митског средишта света. Тема изгона, егзила једна је од најбитнијих и најприсутнијих тема у свеколиком светском песништву, почев од библијског Адамовог изгона из раја, хомеровског лутања Одисеја и његовог трагања за родном Итаком, као и историјски заснованог егзила римског песника Овидија кога је император Август прогнао на обале Црног мора".
   Постоји и оно друго изгнаство - добровољно, као нека врста избора - оно које је изабрао Џојс на почетку овог века (в. роман Д. Великића, Северни зид).
       У тренутку када је објављена ова књига, Милош иза себе има шесдесет и пет година и богату библиографију објављених радова.То су године када се већ полако своде животни и професионални биланси.
        Поговор за ово издање написао је надахнуто А. Пуслојић. Књига садржи, при крају, Био-библиографску белешку о песнику (стр.102-103), и прилог Румунска и шведска књижевна критика о Јону Милошу (стр. 104-108). Књига је подељена у шест целина :Бикови и пужеви (27 песама), На небу у Палтинишу (11 п.), Корен ватре (7 п.), Јаја из гнезда испала (14 п.),Љубав и друге ствари (10 п.), и Пупољци (8 п.).
   Шта о Јону Милошу пишу Јон Мирча, Ларс Нигрен, Улф Ериксон и други?
   Пуслојић : " Судбина је хтела да је он Румун рођен у Србији који живи у Шведској , у коју је дошао преко Париза...никад краја тој његовој животној грани! Али, када већ није могао или није хтео да измакне таквом удесу и животној путањи, он је то трајно обележио и у своме песништву које је обојио сентиментом изгона, лутања и трагања за коренима и могућностима повратка... макар и у оном симболичном смислу. Један од тих могућих повратака и јесте сама поезија, као искупљење и избављење, Златна тачка! - Бежећи из језика у језик, Јон Милош остаје веран себи, свом утројеном песничком бићу, као каквом пост-модернистичком амалгаму језика (српски-румунски-шведски!) и оној његошевској свијетској мјешавини народа и култура" ( стр. 97-98).
   Улф Ериксон  песника Ј. Милоша види као врсног илустратора разарања, пораза и одсуства, покаткад и на основи свог сопственог искуства.
    У песми Југославија , Милош пише : Тито је умро / Југословени се потукоше // И умиру// Загосподарила је мржња!
      На шта вас ово подсећа?
На шкрти извештај о блиској прошлости неког страног дописника?Какве то, доиста, има везе са поезијом?
      Или песма Гастарбајтер?
      Додуше, кад запитате човека који је у егзилу шта је живот, судбина, одговориће вам (као рачунополагач) : Вечито незавршени рачуни.
   Или највећи број поетских минијатура Пупољци? Да ли је то оно што јесте поезија Јона Милоша?Да ли је то требало преводити, објављивати? Нису ли то којештарије?Нису ли то продукти једног минорног песника?
    Или песма Балкан, у којој Милош пише : Додоле упаљених дојки / Траже љубав и кишу / Јефтине душе / Дарују шале и лудорије/ Свет од колажа / Цивилизација пастува / Политичари по вашарима / Продају људску судбину // Како да се отмем том простаклуку / И врелом месу? (стр.57).
   Господин Милош - наше горе лист - је, можда, донекле у праву, када тако закључује и пита, али он би исто тако могао да чита Дивно чудо Миодрага Павловића, или Европу Александра Лукића, да не спомињем Лућијана Благу, Еминескуа и друге балканске дивове. Песник који је написао Наслеђе (стр.59), не би смео да доводи у питање неке балканске духовне вредности и ризнице.Баш зато што добро зна , претпостављам , да је Балкан Европи и свету, дао много више него што су они спремни да то признају. Притворних истина је -пуно, и у Европи и свету,и на Балкану.
   Када је реч о мерљивости у поезији, она је релативна. Настасијевић је у праву када каже да је једина могућа мерљивост у поезији одговарајући степен реакције.
   Јон Милош, који је напустио Југославију (или из ње био изгнан 1959), док је Тито био жив, зна да је титоизам  најгнуснија, најпогубнија традиција Балкана и Југославије. На то упућује, на известан начин, и његова песма Влашки ресторан : Комунизам је појео душу румунском народу / Румунски народ је јео горчину комунизма / Затим је дошла Хитна помоћ да отвори "Кантину слободе" (стр.47). Милош пише :  Новине једу речи и хартију / Писци једу једни друге / Студенти једу само научне пихтије // моћ једе моћ (стр.47). Милош, даље, вели: Забрањено је бити човек (стр. 46). Милош је написао одличну песму Песнику (посвећено Мирчи Динеску) : Парламентарци  стално траже исти мени : сир / демократије/ и вино од суве сузе // Напољу Сиротиња урла од глади // Лаж и даље држи банкет (стр. 47).
   Најсветлија традиција Балкана је нешто друго.И у Румунији, и у Србији - ма колико то изгледало данас немогуће и тешко - треба све почети испочетка - од Бога. Људи пустоши , који су се угледали на Европејце, који су одавно објавили рат Христу - не би требало да више буду узори. Они појединци, или народи Балкана - румунски или српски - који су пошли за вођама и барабама - више преваром, силом, него милом - пошли су за лажним људима. Српски духовник Н. Велимировић вели : они су споља као нашарани гробни споменици, а унутра су мртве кости и смрад ( Речи српском народу КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР, Химелстир, 1985, стр. 28).
   Милошева књига је занимљива, ипак, у њој има и правих поетских бисера (Бикови и пужеви, Проклетство и сузе, Три земље, Румунија, Изгнанство, Волите жене , Љубавна игра, Изабрах љубав , Питома жена, Опростимо...)
Иако Милошева књига има наслов који асоцира на Овидијеве посланице, Јон Милош не пише писма и епистоле из Шведске - ту улогу је на себе "преузео" преводилац Пуслојић. Милошево изгнанство - ту је преводилац у праву - није само из Југославије, Србије , Румуније, већ из - читавог света.Песник је изгнан из родне земље, куће, удаљен од трпезе. Не и из језика којим пише.Његов језик је "сведен на његову првослојност значења, без магловитих алузија, двосмислица и треперавих конотација : то је песништво селективних призора, директног исказа и готово афористичке згуснутости, налик на минијатурно позориште и улични дијалог вођен у журби, међу актерима случајних сусрета, или је попут лирског монолога онога који записује из аутомобила у пролазу..." ( стр. 100, Пуслојић).
   У песми Отуђење оцртана је мучна позиција песника Милоша : у тој песми нема помена о Христу. Постављена су питања на која нису дати одговори.У другој песми  Изабрах љубав Милош вели: И остадох сам као ТИ / Господе (стр. 87). Ови изузетно искрени и једноставни стихови, овај разговор са Богом, ово изгнанство из света, искушење су у пустињи једног човека који је ближи стоичком скептицизму него вери. "Стопу у стопу пошла је модерна Европа путем старог Израиља, ама стопу у стопу. Одбацила је и Стари и Нови завет и ухватила се за басне и маштарије својих песника и философа. Одбацила је речи које су као огањ и као маљ, а прихватила је речи које су као дим и паучина" (Н. Велимировић, исто, стр.111).
    Докле је овај песник стигао?
Сам песник у једној својој песми вели : Стигао сам до бунара / И заплакао / Не видим више свој лик у води.
    Није то само бунар или бездан изгнанства, већ дубља спознаја нечег битног. Сваки човек је на земљи изгнаник или гост. " Гости смо и путници у овом свету.То је основна стварност нашег живота ; то је библијска опомена људима од почетка до краја. - Гости смо за трпезом Домаћина Бога. Путници смо на стазама преко имања Божјега.Никад Домаћин Бог од почетка времена није имао тако безобразне госте за својом трпезом од Западњака. Нити је икад преко Његовог имања пролазио пустошнији караван" (Велимировић, исто, стр. 75). - Милоша су отерали од трпезе / Као непријатеља среће и будућег света (стр.63) , и он је натеран да пође у свет Западњака.Штета што овај песник, који је прошао кроз сурове школе обезбожења и нихилизма двадесетог века, није, још увек, дубље уронио у Веру (Божје знање поверено људима). Милошеви људски и песнички напори донели би обилније плодове, него што их иначе може донети атеизам, сумња, многобоштво, модерна Европа. Не види се да овај песник осећа да је Бог богат и да ће сваком дати оно што иште. Овај песник тек треба да заиска од Господа, јер није заборавио веру отачку : он на једном месту вели: Не страхујте / од скончања света / Мртви су / исто са нама (стр.93). Овај песник има дубоки корен, у три језика, у светлости, у вери која је старија и јача. Вера је јача и од левице и од деснице, и од вампира и друмских разбојника.Кад Вера овог песника буде дубља, и његова остварења ће изазивати она неопходна усхићења.Верујмо у то, верујмо да ће то бити Божји дарови са благословом...
  Докле год Јону Милошу буде стало до завичаја - Србије, Румуније, Балкана - он може управљати својом патњом, носталгијом - несрећом, и она му може служити.
     Она му може показати пут. Она и Бог. Онај који нас је послао на овај животни пут, Он једини може бити пут и Путовођ. Јер једини Он зна оба краја пута, почетак и конац (Велимировић, исто, стр. 51)...

   (Крајем лета 1996, у Београду)

понедељак, 3. септембар 2012.

НОВИ СУСРЕТ СА ПОЕЗИЈОМ ПОЉСКЕ

Храст Запис: Љешница (Звишка, пролеће, 2012) , фотодокументација "Заветина"

Антологија „Живимо на речима“,
у избору и преводу Гжегожа Латушинског, 2012.

УДРУЖЕЊЕ   КЊИЖЕВНИКА  СРБИЈЕ,  ТРИБИНА   ФРАНЦУСКА  7

 
УТОРАК, 4. СЕПТЕМБАР 2012, 12.00


Учествују:

Радомир Андрић
Гжегож Латушински
Адам Пуслојић
Еугењуш Касјанович
Срба Игњатовић
Миљурко Вукадиновић

НОБЕЛОВА НАГРАДА / Белатукадруз

АРХИВ КЊИЖАРЕ ПИСАЦА - ПЕЛИКАН

АРХИВ КЊИЖАРЕ ПИСАЦА - ПЕЛИКАН
планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови