Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

субота, 24. септембар 2016.

Из ПАРАЛЕЛНОГ ДНЕВНИКА / Белатукадруз


РЕКВИЈЕМ

                                    Посвећено Миљани Лукић (4. 6- 1956. 5.5.1986)


Нису никако исти слепчовођа и видовити,
прве трешње  крај Пека и облак изнад Чернобила,
беба од девет недеља и дечко од шест година,
и нису никако исто живи и мртви -
најгоре није прошло, таваришч Горбачов!
али сасвим је извесно, мила, да ти никада више
нећеш моћи да устанеш из свога гроба, никада!
Твоје је убудуће да опомињеш : мене,
нашу децу, моћнике, вештице и зле духове,
крвнике и фамилију која у лаж утерује,
да корачаш кроз моје  суморно сећање
дугим ходницима надлештава,
невина и ћутљива као расплакано дете,
одлазећи као благи дух,
без освртања, све даље и даље - 
у бесконачне сфере.

Дошла је Смрт, твоја, и, доиста није била дивна,
већ болна као истина коју газе, перу,
покушавају да оперу као крв са бетона,
али ту никакво прање не помаже.

Мрље се не могу уништити.

Лажи је нестало? Ако си залутала, 
залутала си на своју штету,
а ако си на правом путу, то је због тога
што ти је Судбина твоја објавила,
јер је близу Господара 
који све чује и близу је.

Господе, почни свој посао,
па макар пропао читав овај свет!
Јер шта је свет укупно узев
и када се саберу све трагедије? ...

     (из бележница, пролеће 1986, Београд - први пут се публикује!)



Нема коментара:

Постави коментар

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови