ИЗВОДИ (001) / Белатукадруз

Изводи из дневника о јунацима 

мојих потенцијалних романа

Пробудио сам се око пет у одмах погледао кроз прозор. 20.05.2017. То је било северно небо, светло, и одмах сам изашао у двориште и осмотрио га мало боље.

8.09. 1997, 22:35 . – Данас писао М. Сто.....ћу. Одмах послао.. Сат касније, после повратка из поште, ненајављен, појави се Д. Ж. (Жена му ради у полицији.) И онај коме сам писао, и овај који је дошао сат касније, могли су бити полицијски доушници.Посумњао сам, јер ме Д.  неочекивано и као узгред упитао да ли виђам М. Сто.....ћa.

 – Дај Боже, да је моја сумња неоснована!*

Увеличано, то тако изгледа... још се није сасвим разданило. 20.05. 2017

*

Уторак, 9.9. 97. 6:48  ч.

Пробудио се пре двадесетак минута. Релативноист људских намера. Штектање сврака. Као да смо у шуми а не на Лабудовом брду! (Шума је око  наше троспратнице.)

Скувао кафу. Деца спавају....**

*

18:15ч.  Дошла у моју канцеларију. (Натечених подочњака.) – Не волим га...

Искористила време паузе за ручак. Изнутра закључала канцеларију. – Не волим га. – рекла је. – Хоћеш да ручаш? Вруће је оно што сам ти донела...(....)***

ПОГЛЕД У ИСТОМ ПРАВЦУ, али у ствари: три слична погледа на исто...
20.05.2017. који минут после пет***

______

    

      * Пре него што сам синоћ легао, прелиставао сам једну од бележница вођених пре двадесет година. Тамо iма скандалозних ствари, које нису за објављивање. Писао сам о стварима које се не поверавају никоме. Можда ни анђелу чувару? Да ли сам био окружен посебном пажњом доушника, пре свега мојих старих пријатеља и познаника из младости, заврбованих од стране полиције? Или су то били најобичнији самостални провокатори, који су све друго промашили у животу? Д. Ж.  ме је доводио у веома непријатне ситуације, постављајући често питања које пријатељи не постављају пријатељима. Жена му је оболела од најгоре болести, волео ју је и био очајан; видео сам их једном на Зеленом Венцу заједно; пар дана касније је преминула... Затим је, неколико година касније, после бомбардовања, преминуо и Д. Ж. (мој вршњак).

М. Сто.....ћ је окончао живот под веома апсурдним околностима; одао се алкохолу и самоћи; и умро сам у својој кући (пронашли су га, тако сам чуо, скоро десетак дана касније, кад је његов леш већ био у распадању). Ја сам то сазнао са грдним закашњењем од неколико година. Бог да му душу прости...

      ** И овог јутра, као пре двадесет година, деца спавају у својим собама, јер касно лежу. Заменили су дане тамнилом ноћи. Живот им није ишао на руку (као ни мени). Лишће дворишних ораха шуморило је на јутарњем ветру; гледао сам, према сверном небу, као пре двадесет година, док сам кувао кафу; онда сам посматрао панораму Раковице са Лабудовог брда, овде - небо изнад брегова на северу, Црни Врх. Онда сам осећао можда већу горчину него данас; и небо је, иако прошарано, траговима млазњака, можда лепше него оно изнад Раковице...

    *** Ту жену, свачију и ничију, ко зна ко ми је послао; требало је да је одмах отерам; или да побегнем, од ње, главом без обзира. Али она је, као и све искусне лавице успела после неколико месеци да ми се увуче под кожу, и даље ми не пада на памет да било шта друго причам. Не, нећу да уништавам дневнике. Многе лоше ствари су ми се догађале, али можда и зато што и ја сам нисам био анђео...