Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

четвртак, 18. мај 2017.

ИЗВОДИ / Белатукадруз


Изводи из бележница (лето 1973)

Нисам могао да заспим до пред зору – зашто? Зар зато што сам гутао текстове немачких експресиониста, дубоко меланхоличне, који су одговор на једну горку стварност која се ничим другим није могла зауставити, изменити, па ни патњом. Ја сам –помислих  –прошао кроз свој ескпресионизам  али још увек сам у периоду кад све дубоко примам и кад мој меланхолични карактер брзо може планути, као отворебо буре пуно нафте  у близини макар једног упаљеног палидрца шибице...

Печурке...

Волим вечерње шетње високим бедемом железничке пруге, где ме свеж ваздух натопљен мирисима  поља запљускује као струје на прекоокеанском броду. Лепота брегова с ону страну  Пека, магла, магла вечерња, пућпурикање препелица, испуњавају ме као поглед девојке чија ми је наклоност одавно позната, ми немамо другог сведока и свештеника до самоћу... Све је некако присно, близу, блиставо, као после краткотрајног пљуска. Волим вечерње шетње високим бедемом пруге после изненадних поподневних пљускова, кад појаси поља, врбака, ливаде, дрвеће, падине брегова немају довољно сунца и времена да их осуши, па се испаравју и пуше, као  стотине наргила.

       = извор: извод из бележнице „16. 07. – 15. 08 1973“

Нема коментара:

Постави коментар

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови