Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ
ушће са наносима плавог злата. - Хердерлин; Исидор Дикас. Архипелаг сазревања, дубине, кристалне провидности...подозревања.Архипелаг оклевања. Архипелаг илузија. Зар је могла једна лепотица да развеже окове смртности Хердерлину, или ма ком другом? Зар је могла да му радости читавога света пружи у једном пехару?То је оно што су песници желели; што је желео и Хердерлин. Срећни су сви они који Хердерлина, Лотреамона, Бодлера не разумеју. Ко их разуме мора да подели њихове величине, очајање и трагичност. Немцима је припало оно што је мени поклонило једно незаборавно пролеће Старе Европе, клисура расцветаних јоргована. Пронашла ме је Љубав, онаквим какав јесам. Прва радозналост живота покренула ме је ка том чудесном укрштању Лепоте и Истине. Сусрео сам своју Судбину на једном дивном брегу у мартовски сутон, шапутала ми је на уво, па сам и ја могао да шапућем са њом. Судбина је загонетка. Загонетка је то да неки младић с првим кораком у живот тако наједном, тако потпуно, тако брзо, тако дубоко осети читаву судбину свога времена и века, свог усуда; и загонетка је да то осећање тако неугасиво у њему борави неколико деценија, можда зато што није био довољно суров да га истисне као пасту из тубе.

Translate

Претражи овај Архипелаг

четвртак, 18. мај 2017.

Белатукадруз НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ I

Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА / Белатукадруз



ГОЛАСТРАНА (мај 2012)

После свега, питање тајне, судбине, детињства, бездана остаје нерешиво.
Како пребродити мистерију завичаја, лепоте, гробова?
Са оваквим сликама на видику, усред поља (близу Лакомице), чујем да неко понавља: Лакомица, Лакомица, Лакомица, Лакомица, и тамо где се завршава Гола Страна, шири се дубок један вир. Турски Вир. Нема дна. И по њему плива један дугачки балкански змијски цар. ..



ЛОКАЦИЈА „З“
…Неоствариви снови

… Једнога дана се остваре, кад то више није важно…
Треба да научим да одбацујем много тога. Да не гомилам ствари и безначајне ситнице. Прљавштина је у вези са… Са многим стварима невидљивим…
ПРОСЈАНСКИ  ПУТ /  НАПЕТОСТ
Просјански пут се може измерити. Рецимо, не може бити дужи од једног километра, можда и нешто мање, око миље?
То се може утврдити сутра и прекосутра. Имао сам шест деценија и никада нисам премерио тај пут којим сам прошао  толико пута. Тај пут вијуга уз пружни насип кроз Коракњице и ПросјанеЛакомицу. На њему се догодило све, од рађања живота до сушења брестова и апокалипсе. И кад бих хтео да опишем све заплете и почетке, пустоловине којима управља неки фатум или господар пролазности, непријатељ смртних, а хтео сам то и као младић опчињен цветовима бундева и татуле крај пута, или шуморењем брестова, као што хоћу и данас, зауставио бих се крај спржене траве, крај осушеног троскота или боце, или прашине боје зрневља пшенице. Тај пут је отац многих других, потоњих путева; и његова је душа изван њега, изван Просјана. На његовом крају; у блиској даљини; тамо преко реке, изнад врхова топола, можда у облацима и поветарцу? У  напетости?
Да: у напетости.
Пут је ту да по њему напредује напетост, не опуштеност.
Не један, него више појединаца, изниклих крај тога пута, отиснулу су се у бели свет, и понели његову дужину и суштину као меру.

Дужина и суштина тога пута су тешко изрециви, као уосталом и оно о чему упорно и са тугом размишљам последњих недеља: дух српске књижевности.  Напетост је још понајближа суштини тога пута…

            = извор: из необјављених рукописа српских песника

Нема коментара:

Постави коментар

Истакнути пост

Одломци из затурених рукописа. Охрабрујући фрагменти (увод)

(...) Частила ме је Судбина, касно то  схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ  Хердерлинових или Лотреамонових савреме...

КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
ДУЋАН "ЗАВЕТИНЕ" : Нјабржи планетарни начин набавке књига и часописа

Популарни постови