Из дневника

9.09.2012.

Ова се свеска не сме цепати, удаљавати, уништавати. - То је било написано у једној свесци,  коју сам поцепао, уништио, удаљио за сва времена.Остале су само ове 4 странице. Мало пре дошао из центра града. Све је компликовано. Саобраћај...  Синоћ сам публиковао наставак бр. 8.Враћајући се на Лабудово брдо, запазио сам,  да у градском аутобусу има 17 путника плус шофер. Док смо пролазили крај цркве на  Чукаричкој падини, видео сам да су се прекрстили само три путника. 1/6. То је факат.   (Више од сто година је трајало обезбожавање!) (Накнадно дописана напомена: то је била  најнепопуларнија интернет-локација "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ", та на којој сам почео да публикујем први роман-литургију на свету. Ма, кога брига за то?) Синоћ сам публиковао осми наставак, и видео сам - то је погледало 38 посетилаца.  Вероватно случајних?Слаба посета.Али - кроз време ће - веровао сам - посећеност порасти.  (Накнадно додато : тј. седам месеци касније: Преварио сам се!!!) Да ли је добро то што радим? Што свој, можда најдубљи роман - поклањам човечанству  будзашто? - Нисам имао избора, зар не, на крају крајева? Одустао сам од публиковања романа после неких тридесетак наставака. Са извесном горчином. Бисери се не износе пред свиње?Не износе!! (.......)